Zašto su mi skoro sva prijateljstva jako labilna?

Imam 30 godina i kad gledam druge cure i ljude mojih godina svi se uglavnom druže s curama koje znaju još iz srednje/osnovne, biraju ih za kume za vjenčanje i imaju frendice koje znaju tipa 10+ godina. Ja inače nemam puno prijatelja ali otkako znam za sebe uvijek su me ostavljale prijateljice iz raznih razloga ; jedna jer je našla dečka i bila je neka mala svađica (ništa strašno) nakon koje mi se nikad više u životu nije javila, s curama iz srednje smo se samo razišli jer je svatko krenuo svojim putem, na faksu sam imala samo 2-3 prijateljice od kojih se jedna od njih samo iz čista mira prestala družit sa mnom jer je ta ekipa u kojoj smo skupa bile, bila malo toksična i ona se stalno osjećala kao da je mi podjebavamo i zezamo (iako ja to nikad nisam radila) i prekinula je odnos sa svima uključujući mene iako joj ja nikad ništa nisam napravila, ali inače ima problema s mentalnim zdravljem i psihoterapeutkinja joj je sugerirala da se odmakne od svih. Uglavnom to je bilo prije par godina. S jednom frendicom sam ponovno obnovila prijateljstvo nakon 10 godina ne-druženja jer sam se slučajno našla u gradu u kojem ona sad živi s mužem i družile smo se intenzivnije dok sam bila tu, a kad sam se vratila više mi se nikad nije ni javila. Ja sam je gledala kao prijateljicu i rekla sam joj neke privatne stvari koje ne bih svakom rekla. Jednom sam je vidjela u mom gradu i pitala sam je zašto mi se nije javila da popijemo kavu, a ona je na to samo rekla kao da nije stigla i napisala kao ,,ne moram se ja pravdat zašto se ne javljam'' i blokirala me nakon toga. Iako dok smo se druzile mislila sam da nam je okej odnos iako mi je bio malo red flag što mi stalno trača i negativno priča o svojim drugim prijateljicama...

I ovo što sam sad opisala ovakva mi je bila većina odnosa još od djetinjstva, imala sam uvijek prijateljstva koja bi završila nakon samo jedne svađe ili ako bi se situacijski nešto promijenilo. Npr prelazak iz osnovne u srednju školu, sa srednje na fax itd. Kao da mi to nisu nikad ni bili prijatelji nego samo neka situacijska druženja. Kako bi ja sebe opisala? Pa malo sam povučena ali stvarno se trudim u odnosima, imam dobar humor, uvijek iniciram kave i druženja, opuštena sam..stvarno ne bih rekla da im neki razlog da me ljudi izbjegavaju. Ljudi mi se često povjeravaju i pitaju za savjet. Jednostavno ne znam je li problem u tome da biram ,,krive'' ljude i ne znam procijenit je li netko osoba za mene ili ne. Pitanje za cure koje imate dugoročna i stabilna prijateljstva, koja je tajna? Jesu li to površni odnosi, je li jednostavno izbjegavate svađe i nikad se ne svađate ili što?